Blog

Roman „Tišina koja ostaje“ peta je knjiga objavljena u ediciji „Savremenici“ izdavačke kuće Urednik.

Ovo je priča o odrastanju, ljubavi, gubicima, greškama, veri, bolesti i pokušaju da se, uprkos svemu, nastavi dalje. Nije to priča o savršenom čoveku, niti o životu bez pogrešnih odluka – već o nekome ko je kroz ono što mu se dogodilo pokušavao da razume sebe i da nauči kako da živi sa onim što ne može da promeni.

Kroz životni put glavnog junaka, od ranih godina i porodičnih rana, preko prvih ljubavi, gubitaka, vere i traganja za smislom, pa sve do suočavanja sa bolešću, pred čitaocem se otvara priča o čoveku koji je mnogo toga izgubio, ali ne i potrebu da veruje u život. To je put kroz bol, ali i kroz trenutke radosti; kroz samoću, ali i kroz pravu ljubav…

„Tišina koja ostaje“ je priča o dragim ljudima, ljubavi, porodici, odrastanju i malim stvarima koje često počnemo da cenimo tek kada postanu uspomena.

Možda smisao života nije u tome da nas poštedi bola, već da nas nauči da prepoznamo sreću dok je još tu: da zastanemo, da zagrlimo one koje volimo, da sačuvamo običan dan, običan razgovor, nečiji pogled, ruku na ramenu. I da, bez obzira na sve što nas je zadesilo, pronađemo u sebi snagu da ustanemo i nastavimo dalje.

Vraćajući se svojim uspomenama, autor je, kako kažee, shvatao da život zapravo čine oni trenuci koje dok traju smatramo običnim. Porodični razgovori, nečiji zagrljaj, pogled voljene osobe, neki čaroban dan koji nam se tada čini kao svaki drugi… Tek kada prođu, razumemo koliko su zapravo bili dragoceni. Zato sam poželeo da deo tih trenutaka sačuvam od zaborava pretočivši ih u tekst.

Poriv za pisanje ove knjige nije bio u nameri da se čitaocima daju odgovori na bitna životna pitanja. Naprotiv, napisana je iz ugla onoga ko je spoznao koliko pitanja ostane u čoveku onda kada se neke stvari završe, neki ljudi odu – a vreme nastavi da prolazi i donosi nova iskušenja.

Ne možemo da vratimo ono što je bilo, niti da promenimo ono što se dogodilo, ali možemo da odlučimo šta ćemo sa onim što nam je od prošlosti ostalo. Možemo da iz nje nešto naučimo – da oprostimo, da budemo zahvalni, i koliko god put ponekad bio težak, da smelo napravimo još jedan korak.

Rečju, ova knjiga je podsetnik na nešto sasvim jednostavno, što tako često zaboravljamo:

Ne čekajte da nešto prođe da biste shvatili koliko vredi.