02 јун

БАЉШÓИ а не БÓЉШОЈ

 

или

Благо онима који руски знају боље од Руса

 

БÓЉШОЈ  театар,  БÓЉШОЈ  театар,  БÓЉШОЈ  театар –  то смо чули најмање петнаест пута у року од 5-6 минута, колико је трајао прилог на РТС-у, снимљен усред Москве. Толико пута као да нас је чекићем по глави ударала ова накарадно изговорена реч, све нас који смо икада учили руски језик, али, верујемо, и све оне са довољним нивоом опште културе да су некада чули за – у српској транскрипцији – БАЉШÓИ театар. Новинарка РТС- а руски очигледно није учила, али, и ако никада раније није чула за БАЉШÓИ театар, током снимања прилога о њему – у Москви, морала је изговор ове речи чути много пута. Ипак, иако се реч БОЛЬШОЙ (са значењем ВЕЛИКИ) изговара са А уместо О на првом слогу,  са акцентом на другом О и са гласом на крају који је нешто између И и Ј, њој се очито више допада ова помало  „београђанска“ верзија. Акценат је, просто, преместила на први слог и тако добила О (да иронија буде већа, у руском језику се заиста акцентовано О  изговара као О, а неакцентовано као А) а последњи глас претворила је у тврдо Ј и тако по свом нахођењу „поправила“ вековни изговор имена једног од најпознатијих театара на свету, који је, уосталом, и био разлог њеног одласка у Москву и – тема прилога!

Тешко је дати наслов оваквом тексту, тешко га је завршити… неке ствари су, једноставно,  превише депресивне :-(.

Лошој транскрипцији свуда на интернету не можемо да замеримо - проблем је кад неко не жели да слуша изговор!

Лошој транскрипцији свуда на интернету не можемо много да замеримо – проблем је кад неко не жели да слуша изговор!

23 јан

Jezik vapi: sačuvajmo lepe srpske reči!  

 

Nedavno me je koleginica prijatno iznenadila molbom da odgovorim na neka jezička pitanja – za njen sajt (Megafon).  Lepo je kada se ljudi, bilo kako, bave ovim temama. Evo tema i mog viđenja.

 

Ljudi su nekada komunicirali slikama. Danas, usled ekspanzije interneta i društvenih mreža, poruke koje se šalju sadrže sve više slika, tzv. emotikona… Da li postoji realna opasnost da na ovaj način osiromašimo jezik i komunikaciju? Kako  to utiče na omladinu  koja je pisanu reč zamenila slikama? Da li je ovo veliki problem i da li vidiš neko rešenje? Zašto je važno da negujemo naš jezik  – za čoveka, društvo, kulturu?

 

                S jedne strane, ekspanzijom korišćenja interneta i društvenih mreža, ugrožena je realna komunikacija među ljudima uopšte, jer mi ovde govorimo o virtuelnoj komunikaciji, bez obzira na to koliko su u njoj zastupljene slike, a koliko jezik. S druge strane, kada pogledamo samu tu komunikaciju na internetu, i uopšte, današnju pisanu komunikaciju, uključujući poruke koje se šalju telefonom, pa i elektronsku poštu, po meni je još veći problem od upotrebe  slika – to drastično siromašenje  jezika. Pritom mislim na neverovatno mali broj reči koji je u opticaju. Bilo bi zanimljivo utvrditi na neki način koji se procent reči, u našem slučaju – srpskog jezika, koristi uopšte u svakodnevnoj komunikaciji u odnosu na neki pretpostavljeni ukupan broj reči u našem jeziku. Ubeđena sam da bi to bio zapanjujuće mali procenat.

                Žalosno je što mlađe generacije nisu čule ni neke uobičajene srpske reči koje uopšte ne spadaju  u arhaizme, ali koje danas, manje ili više, koriste samo obrazovani i načitani ljudi, i to u određenim krugovima i samo u određenim prilikama. Izgleda kao da se život uopšte do krajnje mere uprostio, naše potrebe, interesovanja, vrednosti  kojima težimo, a samim tim uprošćava se i jezik kojim se sve to izražava.  Knjige se, nažalost, sve manje čitaju, ljudi sve manje rade na svom duhovnom usavršavanju, a mladi ljudi imaju potpuno pogrešne uzore, pa ih ništa ne upućuje na potrebu za čitanjem, a samim tim i bogaćenjem rečnika. Iako ne spadam u one koji bi „proterali“ sve strane reči iz srpskog jezika, bojim se da će sve više lepih srpskih reči odlaziti u zaborav. U tom smislu, nećemo više ni govoriti o siromašenju, nego o odumiranju srpskog jezika.  

original-emotikoni1

                 Kada je reč o emotikonima, to je poseban fenomen koji se više može negirati, i mislim da, ako se umereno primenjuje, ima neku svoju funkciju u savremenoj komunikaciji, te ne gledam na to kao nešto isključivo negativno. O tome koliko su ove sličice već duboko uvrežene govori drastičan primer koji se ovih dana mogao čuti u medijima – kako je neka engleska firma raspisala konkurs za prevodioca emotikona! Moje mišljenje je da ni sa čim ne treba preterivati, pa ni sa emotikonima, a da  je srpski jezik, nažalost, mnogo ugroženiji drugim okolnostima o kojima smo pričali, nego ponekim emotikonom koji, naročito mladim ljudima, posluži da se ilustruje osećanje ili raspoloženje.

                Rešenje bi moglo da bude promena programa u nastavi srpskog jezika, već od nižih razreda osnovne škole. i prilagođavanje spiska lektire današnjim generacijama, sa ciljem da im se približi čitanje, a ne da ih, kao što je sada slučaj, od toga još više odvraćamo. O jeziku i načinu na koji se saopštavaju neki sadržaji treba voditi računa i pri pisanju gradiva iz drugih predmeta.  Jedini način da mlađe generacije obogate svoj rečnik, a samim tim i da se spreči odumiranje srpskog, jeste čitanje i usvajanje lepog jezika kroz bolje prezentovane sadržaje u svim drugim medijima. Nažalost, na televiziji se sa iskvarenim jezikom deca suočavaju još u (obično loše prevedenim) crtanim filmovima!

15 јан

NE BE NE!

 

I

„Kada govorim, a naročito kada se naljutim, svako može da vidi odakle sam… Ima neke ljupkosti u tim jezičkim nepravilnostima južnosrbijanskog govora. Nemate pojma kako je lepo kada se na pravom mestu upotrebi rečca „bre“. Ovo je rekao Branko Miljković u intervjuu objavljenom u jednom od tomova Sabranih dela pesnika (Urednik.rs sa ponosom učestvuje u ponovnom njihovom objavljivanju posle više od četiri decenije). Imao je pravo. Pitamo se, međutim, šta bi rekao na redove koji slede.

 

II

Kada se, kao pripadnica ženskog pola, nađete u jednoj velikoj prodavnici u tržnom centru, makar i samo u prolazu, velika je šansa da sa nekoliko komada garderobe završite u jednoj od brojnih i komfornih kabina. Ali, ne dešava se često da izađete tako zbunjeni i „puni utisaka“ kao potpisnica ovih redova negde pred kraj prošlog leta… Dakle, isprobavate tih nekoliko krpica u brzini, jer vas čekaju druge obaveze, a iz susedne kabine dopire glasno: „Ne be ne!“… Oslušnete, reklo bi se da je to srpski, ali nekako čudan… I eto nje opet, samo za nijansu glasnije: „Ne be ne!“ Ponovilo se još jednom isto to – valjda u telefonskom razgovoru – i ni reči više! Izađete iz kabine, ne znate ni šta ste probali, i sve pitajući se: šta to bi? Da kojim slučajem niste iz Niša, verovatno ne biste ni identifikovali jezik; ovako, ličilo je na upotrebu rečce iz prvog dela teksta – „Ne, bre, ne!“, ali opet… i dalje se pitate: Da li se naljutila, da li je citirala, ili je neka  šifra…?

Nekad je teško razumeti i ako ste iz Niša…

 

nisbe

19 апр

Sutradan malo!

 

“U našoj zemlji noćas i SUTRADAN biće oblačno…“… OK, u vremenskoj prognozi ništa me više ne čudi još od kada sam videla novu šemu prognoze B92. (Znate ono, voditeljka vas, bez ikakve napomene, prvo izveštava kakvo će vreme tog dana biti negde u Brazilu, pa Gvatemali, pa na Antilima, u Australiji…, a na kraju, nonšalantno, izvesti vas i o izgledima za vreme na ovim prostorima, ako zatreba..?!)

Ipak, ovo SUTRADAN me je baš trglo… Neki, očigledno, ne prave razliku između priloga sutra i sutradan.  Ova naša vremenska prognoza je, tako, jezički nelogična. Jer, SUTRADAN jeste sutra u odnosu na neki drugi dan. Kada pričamo danas o realnom sutra, reći ćemo „Noćas i SUTRA biće oblačno“. S druge strane, reći ćemo: „ Toga dana je bilo lepo vreme, a već SUTRADAN hladno i oblačno..“

 

 

oblakkkk

 

Žalosna je uvek težnja da se prenebregavaju nijanse ili razlike u značenju reči, te, umesto da po svaku cenu čuvamo koliko-toliko bogatstvo jezika, mi nastojimo da ga osiromašimo.

Nadam se da je ovo zapažanje dovoljno smisleno, jasno i korisno. Evo kakvo ćete, recimo, objašnjenje pronaći na internetu, i to na sajtu na kome ljudi najčešće razrešavaju svoje jezičke dileme:

sutra???

Sutra(dan) malo!

 

23 нов

Izgubljena na mostu okruga Medison

 

lost in translation 1

Prevođenje je posebna veština. Uverio nas je ovih dana u to – Branko Miljković. Kada radite na knjizi njegovih prevoda ruskih i francuskih pesnika (urednik.rs je uključen u projekat ponovljenog izdanja Miljkovićevih Sabranih dela) reč zadivljenost je previše slaba da opiše vaš utisak.  Kolika je umešnost potrebna da se sa jednog na drugi jezik prenesu stihovi pesnika kakvi su  Majakovski, Blok, Pasternak, Malarme, Elijar, a da to bude podjednako umetnički vredno…

A onda – setite se nedočitane knjige na vašem noćnom ormariću: „Mostovi okruga Medison“. Znate onaj čuveni film sa Meril Strip i Klintom Istvudom…?  Ovu knjigu  ne možete smatrati vrhunskom literaturom i pomenuti film je, verovatno, dostigao više umetničke domete, ali sve i da hoćete da u knjizi pronađete neke vrednosti , njen prevod na srpski vam to neće omogućiti.  Lično sam već negde kod prvog mosta okruga Medison, bila potpuno izgubljena – u prevodu, naravno!

              „JEDNOG OD OVIH DANA, vratiću se u zoru“, reče u jednom trenutku Robert Frančeski. Čitaocu ovo čudno „zvuči“, ali ne i prevodiocu, koji je, u svojoj neukosti, englesku frazu „One of these days“ direktno ubacio u srpski jezik, u kome bi, prosto, trebalo reći: „Ovih dana…“.

vraticu-se

             „VIDEĆU VAS TADA. U redu?“, rekao je drugom prilikom naš Robert,  umesto da, u srpskoj varijanti, kaže: „Vidimo se onda. U redu?“.  Po istom principu, engleski izraz „I’ll see you then“ ne može nikako biti bukvalno preveden na srpski… To, valjda, znaju svi koji imaju imalo pojma o engleskom i srpskom jeziku, a kamoli jedan prevodilac koji, bez pardona, potpisuje prevod knjige objavljen u državnoj izdavačkoj kući!?

             Glavna junakinja, Frančeska, uhvatila je, tako, sebe „u sitničavosti MALOG GRADA“, pa vam kada ovo pročitate, treba neko vreme da uhvatite smisao; jer je uobičajeno da se kaže malograđanska sitničavost, malograđanština i slično …

            Na jednom mestu, Robert Kinkejd, razočaran zbog neostvarljivosti njihove ljubavi, kaže: „Da li ćemo onda sve ovo da PUSTIMO?“, iako u srpskom jeziku nikada ne bismo upotrebili glagol „pustiti“, upotrebljen u engleskom originalu…

            Mostovi_okruga_Medison                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               I gde je tu romantika, gde su uzvišena osećanja koja bi trebalo da nam dočara ova knjiga? Ne samo da nas ne dotiču, već su na ovaj način izvrgnuta ruglu… Loš prevod ne samo da vređa pravog čitaoca, već skrnavi jezik, literaturu, umetnički doživljaj i zapanjujuće je da ima izdavača koji u tome učestvuju.

 

 

 

 

 

18 мар

Loš prevod (i) decu „kvari“

 

 

„Ko prvi počisti NJEGOVU ili NJENU kuću, dobija nagradu…“ – trgnuh se kada ovu rečenicu izgovoriše u prevedenom crtanom filmu.

Ovde nešto definitivno nije u redu. Gotovo je isključena mogućnost da se ovo NJEGOVU ILI NJENU odnosi na nečije druge, a ne na kuću subjekta.  Dakle, u srpskom jeziku, može se samo reći SVOJU – „Ko prvi počisti SVOJU kuću…“ jer u ovom slučaju prisvojna zamenica  označava  pripadnost subjektu rečenice – a to je ko.  Onaj KO prvi počisti… „Njegovu ili njenu“ kuću – može, ali u engleskom jeziku! Her or his house, bilo bi u engleskom, zato što ovaj jezik potpuno drugačije funkcioniše nego srpski i u kontekstu je bilo potrebno naglasiti mogućnot da to bude on ili ona, jer se ne zna kog je pola potencijalni dobitnik nagrade. Naravno, svaki solidan prevodilac bi trebalo da zna da ovo ne smemo prevesti bukvalno, jer u srpskom tako činimo grubu grešku – nije moguće da ovde bude ni zamenica njegov, ni njen, već samo SVOJ, odnosno SVOJU (kuću)!

deca

Već narednog dana (samo tokom našeg kratkog „istraživanja“)dečica koja su gledala jedan od srpskih kanala sa crtaćima mogla su da, umesto standarda, usvoje još jednu veliku grešku. „ZAPOMAGAJUĆI“, izgovoriše naši glumci, čitajući još jedan loš prevod sa engleskog – umesto ZAPOMAŽUĆI. Prevodilac nije znao da se u srpskom glagolski prilog sadašnji gradi dodavanjem nastavka –ći  na treće lice glagola u prezentu – ZAPOMAŽU – ZAPOMAŽUĆI, a očigledno, nema ni elementarni sluh za jezik koji bi mu sugerisao da se nikako ne može reći „zapomagajući“!

Kao nekoga ko obožava jezike i prevođenje, uvek me je deprimiralo kada vidim ko se sve bavi ovim poslom. Nije li to teško sknarvljenje jedne lepe i plemenite delatnosti kada se prevoda late ljudi koji nemaju osećaj za jezik? Ljudi koji ne poznaju gramatiku svog jezika hvataju se u koštac sa stranim jezicima u pokušaju da reči,  rečenice,  fraze zamene odgovarajućim u srpskom jeziku. A to ne uspeva – logično! Morate perfektno poznavati kako funkcioniše jezik, i onaj sa koga prevodite, ali , još i više – onaj NA KOJI PREVODITE, naročito ako je to vaš maternji jezik!  U suprotnom, činite veliku štetu svom jeziku, pogotovu ako se takvi prevodi plasiraju u medijima, te nam još od malih nogu „ubacuju u uvo“ gramatičke nepravilnosti.

 

23 феб

 Hvalim te,  fališ mi…  

hvalis mi 1

 

Reč FALITI znači nedostajati, a potiče od nemačkog fehlen. Dakle, „fališ mi“ ili „nedostaješ mi“ . S druge strane, glagol HVALITI znači isticati vrline ili činiti hvalu: „hvalim se“, „hvalim te“; „Oni se hvale svojim uspehom“…

Dakle, potpuno je nepravilno reći „Oprosti mi, jer jako HVališ mi“. Greška nastaje po analogiji, zato što je u značenju činiti hvalu ili isticati nečije vrline, pogrešno reći „faliti“: „PoFalio ga je pred svima“ je nepravilno, već treba reći: „Pohvalio ga je…“

Tako se glasovi –hv– javljaju i tamo gde im nije mesto. Da bismo to izbegli, prvo treba jasno razgraničiti ova dva glagola „Faliti“ i HValiti“.

 

02 јан

SVOJE  ili MOJE – zavisi ČIJE JE!

 

 

Gledam ovih dana one zabavne Top šop reklame. I priča bakica:

“Zbog SVOJE prirode posla, krenuli su bolovi u vratu…”.

Dobro, mogli bismo da shvatimo da bolovi imaju posao i da su, zbog “SVOJE prirode posla”, krenuli…  Ali, jasno je da ideja nije bila da nam dobra bakica to saopšti, kao i da oni koji instruiraju sve ove likove šta treba da kažu u reklamama, ne stoje baš najbolje sa gramatikom i izražavanjem.

“Zbog prirode MOG posla, krenuli su bolovi u vratu”- trebalo je da kaže bakica (koju je, pogađate, svih bolova rešio reklamirani proizvod – koji god).  Zašto MOG a ne SVOG posla?

Pridevske prisvojne zamenice (SVOJ, SVOJA, SVOJE, SVOJI…) označavaju pripadnost SUBJEKTU rečenice, tako da, ako je navedenoj rečenici subjekat BOLOVI, ne možemo upotrebiti privojnu zamenicu SVOG (posla), jer ćemo pomisliti upravo da se ona odnosi na bolove…

I druga stvar koja ne valja: ne možemo reći  ni „zbog svoje“, ni „zbog moje prirode posla“, već zbog prirode MOG posla, jer se ovde zamenica odnosi na posao, a ne na prirodu posla.

Isto tako, često ćemo čuti primere tipa: „Milan je to uradio zbog NJEGOVE sestre“. Nepravilno! Ako se misli na Milanovu sestru, pravilno je: „Milan je to uradio zbog SVOJE sestre“. Njegove bi bilo ispravno samo ako se misli na sestru nekog drugog, a ne Milana… Pogrešna upotreba zamenice kao u ovom primeru je vrlo česta, a ujedno je i odličan primer kako nepravilno izražavanje može dovesti do suštinskog nesporazuma.

svoje

S druge strane, uzmimo primer naslova jedne knjige: „Volite SVOJE telo“. Pravilno! Subjekat je ovde VI, tako da VI treba da volite SVOJE telo, a ne VAŠE telo.  A ako bismo dodali drugi deo rečenice sa drugim subjektom, onda bi to moglo da glasi nešto ovako: Volite SVOJE telo, a drugi neka pričaju o VAŠOJ lepoti!:-)

Naš svakodnevni govor, ako želimo da se dobro razumemo (a polazimo od toga da ŽELIMO), prosto vapi za preciznošću i logikom, koje mu tako često nedostaju.

 

 

 

 

 

27 авг

NJIHOVA VELIČANSTVA rakija, čaj i sendvič!

nj.v. sendvic

„Njegovo veličanstvo – sako“, „Uzbudljiva istorija njenog veličanstva – maskare“,  „Njeno veličanstvo – rakija“,  „Njegovo veličanstvo – sendvič“,  „Njeno veličanstvo – pčela“, „Njegovo veličanstvo – čaj“. Ovo su samo neki od naslova na internetu u kojima se određeni pojmovi iz raznih oblasti toliko VELIČAJU da su dobili i titulu VELIČANSTVA. Ne znamo kada je i kako ovaj izraz (u različitim jezicima) dobio šire značenje i počeo da se koristi kako bi se istakao značaj nekog pojma, što ponekad zvuči gotovo groteskno. Ne znamo, takođe, da li pravim VELIČANSTVIMA – kraljevima i kraljicama, prija kada isti epitet ponesu razni trijvijalni (obični, svakidašnji) predmeti…

Sa jezičkog stanovišta, sve je u redu dok je pčela, baš kao i maskara – NJENO veličanstvo, a sendvič – NJEGOVO veličanstvo. Ali, kada se kaže „NJEGOVO veličanstvo MAJICE“, kako su se nesrećno izrazili u jednom časopisu, jasno nam je da je neko ko nema baš nimalo osećaja za jezik prisvojnu zamenicu NJEGOVO koja se obično vezuje uz kraljeve („Njegovo veličanstvo kralj Aleksandar I“ ili „Njegovo kraljevsko veličanstvo“) shvatio kao neprikosnovenu, te je prilepio uz MAJICE, koje ne samo da su ženskog roda, već su i u množini!

Uzgred, da kažemo i to da retko ko u našem jeziku pravi razliku između VELIČANSTVA i VISOČANSTVA. Ipak, postoji značajna razlika: VELIČANSTVO je titula koja se pripisuje vladaru (kralju, kraljici), dok je VISOČANSTVO titula knezova i članova vladarskih porodica (pravilno je „Njegovo visočanstvo princ Vladimir Karađorđević“).

Nije usamljen slučaj da se i ova druga titula pripisuje raznim svakidašnjim pojmovima, pa smo tako pronašli i primere gde su visočanstvima „proglašeni“ dekolte i burek!

majice 2

14 јул

Bolje da MISLIŠ nego da SI MIŠLJENJA!

 

misliti

 

 

Ja SAM MIŠLJENJA, a to sam pokazala i u svojoj knjizi “Pedagoški potencijali lokalne samouprave………. (naslovu јoš  nije kraj)“… itd, itd… Kakvo je cenjeno mišljenje autorke knjige – zaista nas ne zanima, jer se bavimo samo jezičkim planom izrečenog u jednom intervjuu na lokalnoj televiziji.  Citirana gospođa je direktorka jedne niške ustanove, u čiji rad nismo upućeni, ali sudeći po njenoj prisutnosti u medijima, kao i na društvenim mrežama, nepobitno je da je vešta u samopromociji…

Sledi pitanje: zašto neko kaže „ja sam mišljenja“ umesto „mislim“? Odgovor je lako odgonetnuti: da bi zvučao pametnije, obrazovanije, važnije…  A ako vas zanima jezička „dijagnoza“ ovog iskaza, na pravom ste mestu! Potpisnik ovih redova je, slučajno, diplomirao upravo na jezičkom problemu zvanom „dekomponovanje predikata“. Kako se neko ne bi uplašio od ovog naziva i pobegao, brže-bolje ću objasniti. To je ono kada se kaže: „ IMAM NADU da ćemo se vratiti“ (a moglo bi se reći NADAM SE); „IZVRŠILI SMO POREĐENJE“ (UPOREDILI SMO); „PRUŽAM PODRŠKU“ (PODRŽAVAM); kada, slično kao junakinja naše priče, kažemo „MOJE JE MIŠLJENJE…“ (ili, još gore, MIŠLJENJA SAM), umesto MISLIM, „NAMERA MI JE…“, umesto NAMERAVAM , „PLANOVI SU NAM…“, umesto PLANIRAMO… Dekomponovani predikat ili glagol je, dakle, raščlanjen na imenicu i drugi glagol ili pomoćni glagol. Ovakve konstrukcije su oblik tzv. nominalizacije jezika, prosto rečeno – zamene glagola imenicama, moderne tendencije u mnogim jezicima… Naročito su prisutne u jeziku medija, a u nekim slučajevima imaju prednost u odnosu na „obične“ glagole, jer omogućavaju veću preciznost izraza (rečenicu: „POSTIGNUTI SU i prvi DOGOVORI“ i ne možemo adekvatno zameniti primerom sa neraščlanjenim glagolom – dogovoreno je).

I, da skratimo priču. Opisanom stilskom postupku treba pribegavati samo sa dobrim razlogom, jer vodi u birokratizaciju jezika. Ta preterana želja nekih govornika da se izdignu iznad svakodnevnog života i „običnih“ ljudi, lako može prerasti u karikaturu. Zar na to ne ukazuje i sam naslov ovog teksta?

dalje treba misliti 1