Blogovi i članci

Bila sam spremna da branim prosvetare: da, plate su im male, kao i ogromnoj većini građana Srbije i nije problem što oni štrajkuju, vec sto ne štrajkuju svi ostali. Bila sam spremna sve do juče… A onda, čujete tako neku crticu iz svakodnevnog života u niškim školama i zapitate se, po milioniti put: da li smo mi, Srbi, normalni??

U jednoj niškoj osnovnoj školi (i to od onih na glasu, da znate) neka dečica su ovih dana svratila u školsku biblioteku da zatraže potvrde za besplatni prevoz. Bibliotekarka im je, dozlaboga besna što je morala da prihvati posao koji „nije njen“(?!), na jedvite jade dala potvrde, na kojima je trebalo samo da ubaci dva-tri podatka. Naravno,  pritom je iskalila sav svoj bes na njima. „Mogu li da uzmem potvrdu i za brata?“, pita učenica. „Ne može!“, besno odgovara bibliotekarka, iako bi, po nekoj logici, tako sebi olakšala posao…

Da li je to način na koji se razgovara sa učenicima škole u kojoj radiš? Da li je to način na koji kulturan i civilizovan covek (a očekujemo da takvi rade u prosveti) razgovara sa bilo kim, makar to bila i deca, koja su se, pritom, najljubaznije obratila? I gde uopšte živi bibliotekarka, pa i njene kolege sa kojima je trebalo da podeli ovaj posao – čiji god da je? Da li u istoj onoj zemlji u kojoj bi na desetine hiljada pametnih i sposobnih ljudi sve dalo za posao u prosveti?… Ili, možda, u zemlji Dembeliji, u kojoj bibliotekar u školskoj biblioteci, zaboga, ima svoj posao – da lagano provodi svoj radni dan u meditaciji, koju povremeno prekine pokoji učenik, došavši po neku knjigu.

Slična pitanja nam se često nameću u kontaktu sa zaposlenima u čuvenom „državnom sektoru“ ,  koji kao da usred Srbije imaju neku svoju oazu zvanu Dembelija, u koju uopšte ne dopiru informacije o krizi, nezaposlenosti, privatizaciji, malim platama i sličnim stvarima. Jedino tako mozemo objasniti njihove jadikovke kako im je firma, recimo, iz samog centra prebacena u neku „nedodjiju“ na Paliluli, pa sad treba i da pešače ili možda ( a ima i toga, verujte!) kako je direktor zaveo „strogu disciplinu“ pa sada moraju malo češće da se pojavljuju na poslu…

Ipak, kada u Srbiji živite više od 3-4 decenije, valjda se više treba začuditi sebi što vas i dalje čudi neki nedostatak logike…