januar 2, 2015 
Marija Filipovic Gledam ovih dana one zabavne Top šop reklame. I priča bakica:
“Zbog SVOJE prirode posla, krenuli su bolovi u vratu…”.
Dobro, mogli bismo da shvatimo da bolovi imaju posao i da su, zbog “SVOJE prirode posla”, krenuli… Ali, jasno je da ideja nije bila da nam dobra bakica to saopšti, kao i da oni koji instruiraju sve ove likove šta treba da kažu u reklamama, ne stoje baš najbolje sa gramatikom i izražavanjem.
“Zbog prirode MOG posla, krenuli su bolovi u vratu”- trebalo je da kaže bakica (koju je, pogađate, svih bolova rešio reklamirani proizvod – koji god). Zašto MOG a ne SVOG posla?
Pridevske prisvojne zamenice (SVOJ, SVOJA, SVOJE, SVOJI…) označavaju pripadnost SUBJEKTU rečenice, tako da, ako je navedenoj rečenici subjekat BOLOVI, ne možemo upotrebiti privojnu zamenicu SVOG (posla), jer ćemo pomisliti upravo da se ona odnosi na bolove…
I druga stvar koja ne valja: ne možemo reći ni „zbog svoje“, ni „zbog moje prirode posla“, već zbog prirode MOG posla, jer se ovde zamenica odnosi na posao, a ne na prirodu posla.
Isto tako, često ćemo čuti primere tipa: „Milan je to uradio zbog NJEGOVE sestre“. Nepravilno! Ako se misli na Milanovu sestru, pravilno je: „Milan je to uradio zbog SVOJE sestre“. Njegove bi bilo ispravno samo ako se misli na sestru nekog drugog, a ne Milana… Pogrešna upotreba zamenice kao u ovom primeru je vrlo česta, a ujedno je i odličan primer kako nepravilno izražavanje može dovesti do suštinskog nesporazuma.
S druge strane, uzmimo primer naslova jedne knjige: „Volite SVOJE telo“. Pravilno! Subjekat je ovde VI, tako da VI treba da volite SVOJE telo, a ne VAŠE telo. A ako bismo dodali drugi deo rečenice sa drugim subjektom, onda bi to moglo da glasi nešto ovako: Volite SVOJE telo, a drugi neka pričaju o VAŠOJ lepoti!:-)
Naš svakodnevni govor, ako želimo da se dobro razumemo (a polazimo od toga da ŽELIMO), prosto vapi za preciznošću i logikom, koje mu tako često nedostaju.