jun 17, 2014 
Marija Filipovic “Safet Sušić: SVAKO MALO se neko žali na povredu, ali držimo sve pod kontrolom”. Ovako je, u naslovu teksta na jednom bosanskom sajtu, spremnost svojih igrača za Svetsko prvenstvo u Brazilu opisao selektor fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine. Baš lepo – za početak našeg teksta, da i mi budemo aktuelni, tj. u znaku fudbala!
No, šta nam se tone sviđa u pomenutom naslovu (osim toga što je previše dugačak i rogobatan)? Izraz “svako malo” značio bi često ili svaki čas (se neko žali na povredu). U samom tekstu, autor se izrazio drugačije u istom citatu: „Malo-malo pa se neko žali na povredu…“ (I ako ne znate mnogo o novinarstvu, nije teško pogoditi da ni jedno ni drugo nisu reči citiranog Sušića, već novinara!).
Pitamo se: zašto su u poslednje vreme mnogi opčinjeni ovim izrazom i kako smo ga uopšte dobili? Zašto je odjednom postalo moderno spojiti opštu zamenicu SVAKO i prilog MALO?! To nam neodoljivo liči na čuvene „babe i žabe“ a nama UOPŠTE i ne zvuči dobro. Problem je što se ovaj izraz, izgleda, već poprilično odomaćio u jeziku medija, pa ga možemo čuti i u mnogo ozbiljnijim medijima nego što je pomenuti sajt. Nedavno je potpisnika ovih redova jedno „SVAKO MALO“ prosto „preseklo“ usred divne emisije u noćnom programu Radio Beograda!
Ipak, moramo primetiti da podstrek ovoj pojavi možda daju i jezički stručnjaci, jer Ivan Klajn u toliko uvažavanom Rečniku jezičkih nedoumica ovaj izraz ne negira, već navodi da njegova upotreba „nije preporučljiva u književnom jeziku“.
Ovo je, po našem mišljenju, i dobar primer međusobnog uticaja jezika. Izraz SVAKO MALO kao da nam je došao iz pomenutog bosanskog, možda i hrvatskog jezika. Iako su ne samo srodni, već potiču od istog jezika, ovi susedni jezici se razvijaju po nekim svojim zakonitostima i imaju sopstvena gramatička i pravopisna pravila. Ovde bismo mogli otići i korak dalje, pa se setiti sličnih izraza u drugim jezicima: Italijani imaju izraz „ogni tanto“, što bi bukvalno značilo „svako toliko“, a u prevodu – povremeno. (Paralelno postoji i „ogni quanto?“ – bukvalno „svako koliko?“, u prevodu – koliko često?)
Treba li onda pomisliti da bi ovakav izraz u nekom trenutku mogao biti obuhvaćen našim jezičkim standardom? Nama ne polazi za rukom…
Ipak, ako postoji neki među “modernim” izrazima koji po besmislenosti i rogobatnosti prevazilazi SVAKO MALO, to je – SVAŠTA NEŠTO! To je već jedna suptilnija kombinacija opšte i neodređene zamenice. Možemo samo reći i naš utisak da je, za razliku od prethodno opisanog, ovaj izraz lokalnog karaktera, a da je epicentar njegovog nastanka – srpska prestonica. “Jao, SVAŠTA NEŠTO mi se izdešavalo, ispričaću ti”, ili modifikovana varijanta: „SVAŠTA se NEŠTO izdešavalo u poslednje vreme, ali sve je zabeleženo”…
A ko uvodi ovu modu u jadni srpski jezik? Internet, Farma, voditeljke beogradskih televizija, modne blogerke… Ignorišite ih – za to ne morate biti veliki jezički znalac, dovoljno je slušati urođeni osećaj za jezik!