maj 19, 2014 
Marija Filipovic “… Moj pas nikada nebi napao coveka. Osim ako ne primeni silu… Inace, deca su uvek bili najvece zrtve napada psa. Jer su mala i ne zasticena. A pas kao polu divlja zivotinja to oseca. I zna se da je dete iritantno za psa, jer je bucno i voli da udara…. 🙂 Deca ko deca… Pas to nebi da trpi, da ga neko zlostavlja….”
Ovaj tekst bi sigurno mogao da stoji u nekom udžbeniku, kao primer u kome treba ispraviti pogrešno napisane reči. Ipak, to nije primer iz udžbenika, već iz života, bolje reći – sa interneta. Ovako je posetilac jednog portala prokomentarisao tekst koji je nedavno kružio internetom – o tome kako je mačka spasila dečaka od podivljalog psa…
Šta možemo reći o ovom posetiocu? Očigledno je nekada davno propustio čas na kome se učilo odvojeno i spojeno pisanje rečce NE, a zatim i mnoge druge prilike da nauči jedno od najbitnijih pravila pravopisa maternjeg jezika. Očigledno je da ovakva pravila treba stalno ponavljati (jer uvek ima onih koji nisu bili “pažljivi na času”), pa ćemo na našem sajtu i fejsbuk stranici učiniti mali “napor” i pružiti još jednu priliku.
Rečca NE se ODVOJENO piše u odričnim oblicima glagola: dakle, (pas) NE BI (!!!), kao i NE ZNAM, NE MOGU, NE ŽELIM, NE POZNAJEM, NE IDEM… Izuzeci su samo NEMAM, NEĆU, NEMOJ i NISAM (u poslednjem je izvorno NE promenjeno u NI(SAM)).
Rečca NE se piše SPOJENO sa imenicama, pridevima i prilozima, sa kojima srasta u složenice: dakle, deca su mala i NEZAŠTIĆENA (!!!), kao i NEVESELA, NEZRELA (sa pridevima); NEPRAVILNO, NEDOPUSTIVO (sa prilozima); NEČOVEK, NEZNANJE (sa imenicama)…
I još nešto debelo “škripi” u komentarčiću sa početka teksta: DECA su uvek BILA, a ne “BILI” najveće žrtve… Izgleda da je naš prijatelj sa interneta prespavao još neke časove srpskog jezika, pa i onaj na kome se učilo slaganje glagola sa imenicama u rodu i broju.“DECA su BILI” to je kao kada bismo rekli: MALIŠANI su BILA! Ne ide, zar ne?
