Blogovi i članci

Čujemo ovih dana u medijima: “Još malo nas deli DO subote”; “Malo nas deli DO turnira”… Mnogo je sličnih primera u kojima ljude nešto deli DO nekog cilja. A mi razmišljamo prosto LOGIČNO: kako nas nešto može DELITI DO…. Valjda nas nešto DELI OD…..
Slično tome, često se nalazimo na korak OD CILJA, a nekako bi logičnije zvučalo da smo na korak DO CILJA. Na korak do nečega, a kad smo to nešto prošli, postigli, onda smo na korak OD NJEGA. Zvuči logično, zar ne?
Bez logike se, jednostavno, ne može – ni u jeziku! Neki ljudi, međutim, kao da beže od logike, a to se tako često primećuje u govoru…
O tome da ni obrazovani ljudi nisu imuni na nedostatak logike u jeziku svedoči situacija na koju su pomenuti primeri živo asocirali potpisnika ovih redova. U redakciji lokalnog dnevnog lista, pre dosta godina, koleginica je, žustro opisujući neki dogadjaj, upotrebila narodnu izreku: “A on je to čekao “k’o ozebLo sunce”. Potpisnik ovih redova se i danas, posle toliko vremena, odlično seća svoje zatečenosti i čuđenja: valjda se kaže – ČEKATI K’O OZEB’O SUNCE”, u smislu čekati nešto kao što onaj ko je ozeb’o, smrznut, iščekuje sunce! A zašto li bi SUNCE BILO OZEBLO, to – sigurni smo – ne zna ni dotična koleginica, budući da je ove reči izgovorila po inerciji, bez razmišljanja o njihovom smislu, a znajući da se izreka upotrebljava za opisivanje sličnih situacija…
Iako je mnogi doživljavaju isključivo kao naučnu disciplinu, povezujući je sa matematikom, eventualno filosofijom, LOGIKA, tačnije – njen nedostatak nam, ubeđeni smo u to, u svakodnevnom životu nanosi mnogo štete. Mnogi nisu svesni značaja jezika, ali kada bismo sa primenom logike i preciznosti krenuli od plana ličnog razmišljanja, govora i jezika, bile bi izbegnute posledice na mnogim “krupnijim” poljima.