jun 30, 2014 
Marija Filipovic … I baš kada sam mislila da više neću morati da slušam reč “MOŽE” nekih dvesta puta dnevno (brojka bi bila znatno veća da više gledam TV) – naravno, u jednoj od čuvenih “bankarskih” reklama – nekim čudom se ova reklama ponovo vrati među nas, ali u novom ruhu.
Kada bi me pitali da ponovim neku rečenicu i šta to MOŽE – naravno da ne bih znala. Kao i svi ostali gledaoci, znam da se radi o nekim kreditima, a tu onda sve MOŽE! Tvorci ove marketinške kampanje, kako se može videti na internetu, bogzna kako su ponosni na sebe, dok je, sa druge strane, internet preplavljen i najraznovrsnijim parodijama.
Da li je to dobra reklama? Tehnički – verovatno da. Ipak, ja tu ne vidim nikakvu ideju, maštovitost, atraktivnost kojima bi zaslužila epitet dobre i kvalitetne reklame. To bi moralo biti vrhunski umetnički odrađeno, kako bismo zatvorili oči pred bezobraznom komercijalom. Takvih reklama na našem medijskom nebu gotovo da nema, naročito među “bankarskim”, tako da ostaje samo drskost, neviđena agresivnost i neprikosnovena demagogija.
Ali, šta nam ovde smeta sa jezičkog stanovišta? To nemilosrdno TROŠENJE REČI! Niko tu ne razmišlja o skrnavljenju jezika, a ovo, svakako, nije jedini primer. Ako ste u poslednje vreme bili u prilici da nekome upitno kažete: “Može?”- onda znate o čemu govorim. Taj osećaj svojevrsne sramote što izgovarate jednu (srpsku) reč isto kao u reklami… uh!
Jezik je svetinja i prema rečima se treba ophoditi sa malo više poštovanja. Ako agresivnim reklamama i dalje budu trošili srpske reči, šta će nam ostati? Da se stidimo kada govorimo sopstvenim jezikom, imajući utisak da izgovaramo scenario nekakve bankarske mudrolije… Kakvog li užasa!