jul 22, 2014 
Marija Filipovic 
Nedavno sam, nekim čudom, gledala prenos skupštinskog zasedanja. To je, odmah ću vam reći – trajalo skoro čitav minut (mislim na moje gledanje). Dovoljno da čujem jednu zanimljivu rečenicu.
„Sada sledi amandman koji je PODNEO narodni poslanik Suzana Spasojević“, reče, ne trepnuvši, predsedavajući.
Usred polemika koje traju već godinama, na temu da li psihologe ženskog roda treba zvati PSIHOLOŠKINJAMA, ili možda PSIHOLOGINJAMA (sačuvaj me bože!), da li pripadnost ženskom polu treba naglasiti nazivima zanimanja DIRIGENTKINJA, INŽENJERKA… ili to izbeći zbog rogobatnosti – dakle, usred svega toga – predsedavajući nema dilemu! PodnEO je poslanik Suzana!
Šta reći, osim da neki zaista nemaju problem sa jezikom! Koga briga što razni stručnjaci, te razne pobornice ženskih prava godinama vode mrtvu trku, jer bi jedni hteli da se žene uvaže što preciznijim isticanjem njhove ženskosti iliti ženstvenosti, a drugi da zaštite jezik od rogobatnosti i nedoslednosti… Predsedavajući to po kratkom postupku: je l’ poslanik – jeste, nije poslanica. Znači PODNEO JE, pa zvao se Suzana ili Svetozar! Tačka.