Blogovi i članci

Prvo što nam se nameće pri susretu sa ovom knjigom, kakve se pred nama ne nalaze često, jeste asocijacija iz naslova. Svi smo dobro zapamtili prvu rečenicu Komunističkog manifesta: „Bauk kruži Evropom – bauk komunizma“… Ali, bauk (komunizma) – u rimsko doba? Ova misterija će biti razotkrivana sa svakom novom pročitanom stranicom, kroz zanimljiv stvaralački postupak autorke Mirjane Hrnjak.
A ako bi neko pomislio da ga neće posebno dotaći knjiga koja govori o starom Rimu – jer, kakvu bi ona univerzalnost i aktuelnost mogla ponuditi današnjem čitaocu – bio bi opovrgnut već u prvim poglavljima.
Da, radnja romana „Bauk kruži Rimom…“ dešava se u antičkom Rimu. Vraćajući nas daleko u prošlost, pruža nam jedinstvenu priliku da zavirimo u tu davnu civilizaciju iz jednog drugog ugla – kroz vizuru uglavnom mladih ljudi koju su stvarali ne samo istoriju rimskog doba već, u krajnjoj liniji, i sveukupnu istoriju, i od kojih su većina istorijske ličnosti: Cezar, Marko Antonije, Fulvija, Aulo Gabinije, Publije Klaudije Pulher…
I sada dolazimo do ključnih pitanja, na putu lakšeg razumevanja ovog štiva i „saživljavanja“ sa njim. Prvo je: kako je autorka zapravo došla do ove teme, a drugo: šta je to što povezuje učenje Marksa, misao Dostojevskog i ideje pokreta ljudi koji se formira u rimsko doba.
Autorka Mirjana Hrnjak je pre svega vredni istraživač: uspešna u svojoj struci, kao građevinski inženjer, sama je spoznala da i u književnom radu primenjuje analogni pristup. Naime, baš kao što se u građevinskom poslu, pri otkrivanju „defekta“ koji se uvek iznova javlja, ide dublje u cilju otklanjanja njegovog uzroka, tako je ona, na čudan i neočekivan način, u pokušaju da dokuči dešavanja koja su dovela do raspada Jugoslavije, „kopajući“ u tom svom istraživanju došla ni manje ni više nego – do rimskog doba…
Upravo kroz to njeno traganje vodili su je citati iz dela najvećih mislilaca, koji govore u prilog istoj tezi: da se istorija ponavlja, i da je kroz razne epohe u različitim vidovima, kao plemenita ideja velikih ličnosti – živela borba protiv eksploatacije čoveka od strane drugog čoveka. Upravo je to ideja–vodilja ovog romana.
U samoj knjizi „Bauk kruži Rimom…“, kroz priču o borbi novoosnovanog pokreta za oslobađanje robova, provučene su pretežno misli Karla Marksa i Fjodora Dostojevskog, ali i citati dugih pisaca, poput Krleže – iz njihovih najvećih dela, u kojima staju na stranu običnog, ugnjetavanog čoveka.
„Bez slugu je nemogućno u svetu, ali tako udesi da kod tebe tvoj sluga bude duhom još slobodniji nego kad ne bi bio sluga. I što da ja ne bih mogao biti sluga mome sluzi, pa još tako da on i vidi to, i to bez ikakve gordosti s moje strane, a nepoverenja s njegove. Što ne bi moj sluga bio kao moj rođak, tako da ga, naposletku, primim u porodicu svoju, i da se radujem tome! To je već i sad tako lako ostvarljivo; ali će poslužiti kao osnova za buduće divno jedinstvo ljudi, kad čovek ne bude sebi tražio sluge i ne bude želeo da pretvara sebi slične ljude u sluge, kao što je danas, nego, naprotiv, iz sve snage zaželi da on sam postane sluga svima.“
Ove reči Oca Zosime iz romana Dostojevskog „Braća Karamazovi“ imaju funkciju kao sastavni deo knjige jedne od junakinja romana, Fulvije, inače istorijske ličnosti i istaknutog člana pokreta protiv vlasti u Rimu i robovlasničkog sistema. Često citate pominjanih književnika i mislilaca direktno izgovaraju junaci romana, što je samo po sebi neuobičajen književni postupak, ali upravo to što se te reči, iako napisane mnogo kasnije u odnosu na rimsko doba, savršeno uklapaju u radnju knjige (uz gotovo zanemarljive autorkine adaptacije na pojedinim mestima) govori u prilog tezi Mirjane Hrnjak. „Bauk“, očito, kruži kroz čitavu istoriju i provlači se do današnjih dana – zapravo, moglo bi se reći: pravljenje bauka od nečega tako normalnog kao što je zalaganje za prirodnu jednakost svih ljudi i protiv eksploatatorskih odnosa od strane jednih prema drugima.

I naravno, ne treba steći utisak iz svega navedenog da je reč o nekom „teorijskom“ ili suvoparnom štivu. Naprotiv, delo Mirjane Hrnjak ima strukturu i sve odlike romana, koji obiluje događanjima, dinamičnom radnjom, ima mnogo dijaloga, i prosto „vuče“ na čitanje.
U knjizi su opisani (ili se pominju) veliki događaji iz toga doba, počev od Spartakovog ustanka, kada je oko 55.000 robova ubijeno, a zarobljeni robovi (njih oko 6.000) razapeti su na putu Via Apia, koji je vodio prema prestonici, kao znak upozorenja svima koji se drznu dizati pobune protiv Rima. Centralna ličnost je Marko Antonije – vidimo ga kao mladog čoveka koji prolazi svoj put od besposličara koji, zajedno sa svojim drugovima, noći provodi po krčmama, neretko učestvujući i u tučama, do velikog ratnika i vojskovođe, a paralelno se odvija i njegov ljubavni život…. I on i ostali junaci, prikazani kao predstavnici mlade generacije u bilo kojoj epohi, postaju nam bliski i zajedno sa njima, kroz neke svakodnevne situacije, prožete humorom i ispričane neformalnim jezikom, pratimo organizovanje novog pokreta, bitke koje su se vodile u Galiji, kod Drača, u Egiptu, sukob sa Ciceronom i njegovo ubistvo, događaje oko Cezarove smrti…
Pri tome se autorka jednim delom drži istorijskih činjenica, ali priču upotpunjuje i fiktivnim događajima i likovima, koji su poslužili njenom autorskom pristupu. Među izmišljenim likovima dominira šarmantna Starica, koja na tako duhovit način povezuje likove, svojim iskustvom pomaže i „osvetljava“ mnoge pojave, dajući atmosferu dešavanjima.
No, knjigu „Bauk kruži Rimom…“ valja sagledati i u svetlu, moglo bi se reći – nove aktuelnosti teme kojom se bavi. U današnje vreme, kada sve više vladaju novac i interes, i kada se kapital akumulira u rukama sve manjeg sloja ljudi, ovo je svojevrsna apoteoza najsvetlijih ideja komunizma i socijalizma koje su, nažalost, u praksi izvitoperene – o prirodnoj jednakosti ljudi, protiv eksploatacije i postojanja potlačenih klasa. A kako tek istinito i aktuelno zvuče misli o trgovcima i bankarima i njihovom bogaćenju na tuđi račun, i kako se podjednako mogu odnositi na savremeno doba, baš kao na ono u koje ih je pisao citirani Dostojevski, i naravno, na rimsko, u koje sežu začeci te pojave.
„Istorija svakog dosadašnjeg društva jeste istorija klasnih borbi. Slobodni čovek i rob, patricij i plebejac, ukratko – ugnjetač i ugnjeteni stajali su jedan prema drugom u stalnoj suprotnosti, vodili neprekidnu, čas skrivenu čas otvorenu borbu, borbu koja se uvek završavala revolucionarnim preobražajem celog društva ili zajedničkom propašću klasa koje su se borile“, reči su iz Marksovog Komunističkog manifesta, koje u knjizi „Bauk kruži Rimom“ čujemo od jedne od junakinja romana – Berenike.
Ali šta se u ovom romanu suprotstavlja tim negativnim pojavama, koje se, očito, u različitim vidovima, protežu kroz epohe, kroz čitavu istoriju? To su uzvišene ideje o pravednosti, koje se – a o tome najbolje svedoči ova knjiga – takođe javljaju kroz čitavu istoriju.
Autorka se, iako je ovo njen prvi roman, dugo već bavi tom temom, a njena intencija je da približi marksističku filozofiju običnom čoveku, kome je zapravo ona i posvećena. „Bolno je što se marksizam bavi tim jadnim „običnim čovekom“ ili, što bi Dostojevski rekao „jadnim ljudima“ ili „poniženim i uvređenim“; ali nažalost, taj naš običan čovek prosto nema kad da razume stranice koje su radi njega ispisane“…, zapisala je Mirjana Hrnjak ranije u svom (neobjavljenom) teorijskom radu.
Razumljivo je da na te ideje većina ljudi gleda krajnje negativno, jer su se u mnogim zemljama zapravo pretvorile u svoju suprotnost. Da one, ipak, nisu tako neostvarljive, svedoči činjenica da pojam „udruženog rada“ egzistira i danas, iako to mnogi ne znaju.
Cehovi, udruženja zanatlija u raznim oblastima, koji su opisani u knjizi kao nešto što je podržavao novonastali pokret, a bili bi najsličniji preduzećimа u socijalističkim zemljama dvadesetog veka, kao što su u staroj Jugoslaviji bili OOUR-i – Osnovne оrganizacije udruženog rada, u nekom vidu postoje i u današnjem zapadnom svetu. Naime, tako se može gledati na kompanije koje su stoprocentno u vlasništvu svih svojih zaposlenih, dakle – nemaju jednog vlasnika, a čije deonice nisu na berzi i nisu dostupne nikome ko lično ne radi u toj kompaniji, a profit se deli samo između zaposlenih.
Knjiga „Bauk kruži Rimom…“ vraća nas zaboravljenim vrednostima i u tom smislu što je čitava radnja, čak i na ljubavnom planu, prožeta borbom za ideale, koja je u današnje vreme, kada vladaju gotovo isključivo interesi – sve teže zamisliva. Veza između Antonija i Fulvije je daleko od obične i površne – to je ona bezuslovna i vanvremenska ljubav dvoje mladih ljudi koji su i sami posebni, jer se bore za više ideje. Opisana je tako da čitaoca duboko pogađa, ali – što nije tako lako – bez imalo patetike.
I na kraju, ovo je roman koji svakako pobuđuje na razmišljanje, i stavlja pred nas mnoga pitanja, bazirana na autorkinom viđenju nedovoljno istraženih istorijskih činjenica: gde počinje mit, fikcija, gde se završava istorija, ko je zapravo Cezar, ko su svi ti mladi ljudi koji se pojavljuju u romanu? Da li se neki junaci preklapaju ili poklapaju sa drugim značajnim ličnostima iz ovog nerazjašnjenog, mutnog doba? Kao večno i univerzalno, pitanje religije ili verovanja u „nešto više“ provlači se kroz čitav roman. Nudeći nam različita razmatranja, koja zajedno vode ka postojanju jedne „strašne sile“ iznad svega – ljudske savesti i snažnog osećaja odgovornosti prema drugim ljudima – knjiga nas ipak prepušta sopstvenom razmišljanju o velikim i večito intrigantnim pitanjima.

                                                                                         Marija Filipović