Blogovi i članci

“Sada ćemo stići na SLOVENSKU granicu i nemojte se začuditi ako SLOVENI zahtevaju da izađemo iz autobusa i lično pokažemo pasoše“- baš tako reče turistički vodič na jednom putovanju u Italiju preko jedne poznate beogradske turističke agencije.

Sloveni??? Autor ovih redova, koji je, slučajno, bio u autobusu, dobro se zamisli. „Ili me uši varaju, ili je uvedena neka nova terminologija, a ja živim u neznanju!…“

Ali, to je tek početak. Pri šestom pominjanju SLOVENA, odvažih se da dobacim vodiču iz svog sedišta: „Valjda Slovenci?!“ Posle kratkog razmišljanja, vodič se ispravi: „Da, Slovenci“, i nastavi svoju priču…

Čudan neki vodič. Devojka lepog i prirodnog izgleda, od nekih tridesetak godina, prijatna i ljubazna, a reklo bi se da nije bez ambicija u poslu, ali i obrazovanju. Nesebično nas je zasipala podacima o Italiji, potkrepljenim raznim pričama i pričicama o gradovima, putevima, istoriji i savremenosti, kulturi ove zemlje… I sve bi bilo lepo kada bi još poradila i na svojoj JEZIČKOJ KULTURI!

Kada neko dete ne bi znalo da razlikuje Slovence od Slovena, to je razumljivo. Ali odrasla osoba sa tridesetak godina – nepojmljivo i nedopustivo! A poznavanje srpskog jezika? Pomenuto putovanje bi za potpisnika ovih redova imalo veliku korist da nije, pukim slučajem, ubrzo po povratku, izgubio mobilni telefon! Tako su u nepovrat otišli brojni „biseri“ jezičkog neznanja, zabeleženi za ta tri dana putovanja – i to samo iz usta vodiča. Šteta za izgubljeni materijal za sijaset tekstova o jezičkim greškama. I da zlo bude veće, vodič je pokušao da svoju priču obogati i italijanskim jezikom – nakaradno izgovarajući nazive trgova, ulica…

Ah, teško je to bilo slušati, a ovi redovi su tek blaga satisfakcija za te trenutke besa i nemoći…