Blogovi i članci

Možda ste nekada bili u prilici da vas opomenu kada kažete: MALA BEBA, STARI DEKA, MALA KUĆICA i slično. Primere tipa STARI STARAC, MLADI MLADIĆ nećemo ni razmatrati, jer je, nadamo se, u njima greška očigledna. A greška je – gomilanje reči sličnog ili istog značenja, zvano PLEONAZAM (inače, ova grčka reč označava višak pa se, osim na upotrebu suvišnih reči u govoru, odnosi i na prekobrojnost delova tela, npr. prstiju na ruci).

Kada je reč o MALOJ BEBI, neko bi se mogao zapitati: zar beba ne može biti mala, ali i malo veća, baš kao što postoji sasvim malo i ono malo veće dete. Ovakvu dilemu bismo mogli razumeti pa i nečiju potrebu da u govoru istakne kako je beba – BAŠ mala, ili  da je deka SASVIM star… U isticanju vam mogu pomoći upravo rečce koje smo označili (baš, sasvim). Ako je reč o MALOJ KUĆICI, u deminutivu KUĆICA je već sadržano značenje MALA (kuća), tako da je pridev mala zaista suvišan.

Ipak, ima i pleonazama koji se provlače neopaženo, a time su i “opasniji” od “male kućice” i sličnih primera koje možete pronaći na svim sajtovima koji se bave jezikom.

“Da KRENEMO PRVO od pitanja…” Ovako je jedna voditeljka (na televiziji “Pink” – ako se ne varamo) započela intervju sa svojim gostima. Ne sećamo se stvarno prvog pitanja, ali smo nepogrešivo registrovali pleonazam. Da li je draga nam voditeljka mogla da KRENE DRUGO od pitanja…? Reklo bi se da nije. Dakle, čemu to PRVO? Dovoljno je bilo reći “Da krenemo od pitanja…”, ili  “Prvo pitanje je…”, ako se već razgovor mora početi na tako glup način, hmm…

Toliko o pleonazmu, za sada.