avgust 5, 2026 
Marija Filipovic Edicija Savremenici
Svojom novom knjigom, Željko Bracanović, naš savremenik i „sapatnik“, srpski pisac iz Grocke koji je pre nekoliko godina stupio na književnu scenu, napravio je veliki iskorak iz ambijenta i poetike svoja prethodna dva romana. Dok su se oni odvijali u miljeu novije istorije Srbije, donoseći, u jugonostalgičnom, donekle i rokenrol maniru, „obične“ priče iz života nekih običnih ljudi, „Eksperiment“ nas vodi u naizgled nepoznate, hladne, distopijske predele, koji su nam, kako će se ispostaviti i te kako poznati, i surovo realni.
Atmosfera romana će nas tako živo podsetiti na onu u „Procesu“ ili drugim romanima filozofije apsurda; na momente će nam se činiti kao da smo se našli u ambijentu Orvelove „1984“, a na momente kao da smo zalutali među junake nekog naučno-fantastičnog filma… Ipak, likovi, scene i asocijacije koji će nas polako okruživati, vrlo brzo će nas vratiti u realnost, tj. u društveno-politički kontekst poslednjih decenija na tlu Srbje. Čuvarki vatre i Vitezu – kao pozitivnim tačkama simboličke potke romana, suprotstavljeni su Klan Belivukova, Beligrad na brdu, Gazda, Drug Ivica – jasne asocijacije na ličnosti i političke prilike u zemlji. Tu si i hologrami, i mnoštvo sivih, uniformisanih likova – da upotpune sliku prave distopije savremenog tehnološkog doba.
A šta je sa glavnim junacima? Crvena, Beli, Plavi – simbolizujući, jasno, Srbiju, ulaze čisti u sistem, ogoljen do kraja, prolazeći svoj put kroz razne njegove sfere. Naselja kroz koja prolaze su sva ista – religija, komunizam (i to ortodoksni), feminizam, pa intelektualci, potom škola religije, u kojoj se uči za sveznajućeg, sve do nacionalista.
Pri tome je glavni junak, Beli, sam autor – imenom i prezimenom, koji ne poznaje Grocku (iliti Distrikt Grocka) u kojoj se našao. Sve je nepoznato a tako poznato…
Roman je pisan „u jednom komadu“, nema ni početak ni formalni kraj – na šta grafički u tekstu ukazuje niz tačaka koji prethodi samoj priči i onaj kojim se završava – a način na koji se priča okončava, odnosno na koji okončavaju junaci neočekivan je, a opet, potpuno logičan.
Na gotovo nestvaran način, nameće se paralela sa trenutnim dešavanjima u zemlji, i između te čiste borbe i sučavanja sa sistemom – glavnih junaka i studenata, čijem je pokretu prethodio nastanak knjige. Bracanović je, očito, tako vizionarski naslutio mnoga dešavanja, i na globalnom nivou, da se prosto nameće strah da se slutnje ne ostvare do kraja…
Oličenje onoga u šta se pretvaramo kao društvo je u knjizi zlokobno Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji – koje svakako ima prerogative diktatora, i koje upravlja svačijim sudbinama. No, famozni eksperiment, o kome Crvena, Beli i Plavi saznaju na svom putu kroz naselja, a u kome se, ne znajući, nalaze sve ljudske jedinke, kako se ispostavlja, ipak nailazi na prepreku – a to je ljubav, kao remetičački faktor, ono što se ne može podvrgnuti pravilima, tehničkom upravljanju i naučnom eksperimentu. Simbolički je moć ljubavi prikazana i kroz lik Uluk i njenje pesme.
Tekst knjige prožet je humorom, koji ima funkcju upravo u tom razbijanju tabua i distopijske atmosfere i izvrgavanju ruglu diktatorskog sistema. Neposrednost, brutalnost pa i lascivnost u izrazu takođe imaju svoju funkciju u ogoljavanju stvarnosti do same srži, što je očigledna namera autora.
Suština je, kako nas opominje ova knjiga, da je rešenje upravo u ljubavi, i da, ako se ne vratimo ljubavi kao praosećanju – kao onome što drži univerzum, nema opstanka ni za našu državu.
Marija Filipović
Željko Bracanović rođen je 1962. Živi i radi u Grockoj. Do sada izdao tri knjige.
