avgust 4, 2026 
Marija Filipovic Edicija Savremenici
U izdanju „Urednika“, kao druga knjiga u ediciji „Savremenici“, pojavio se roman „Žeđ“ Dariana Pudića, koji je svojom aktuelnom tematikom pobudio pažnju javnosti i zaživeo (bez bilo kakvog medijskog promovisanja), naišavši na odlične reakcije čitalaca.
Smešten u ambijent društva razapetog između prošlosti i budućnosti, u kom su se najsiroviji nacionalizam i korupcija duboko ukorenili, roman „Žeđ“ istražuje ljudsku prirodu, moralne izbore, kao i uzroke i posledice nasilja.
Dušana, bivšeg vojnika i oca trojice sinova, kroz život vodi sirovost i mržnja prema svemu što odstupa od njemu usađenih definicija ispravnog. Najstariji sin Milutin od malih nogu upija očevu ideologiju, razvijajući se iz nevinog deteta u mladića koji veruje da oružje i mržnja donose rešenja. Njihova priča se prepliće sa životima novinara Borisa Hofmana i policajca Branimira Stojanovića, dvojice ljudi koji se bore protiv mračnih sila društva i korumpiranih figura poput Drobnjaka – oličenja sistema koji uništava svaku nadu za promenom.
Duboko verujući u svoje postupke i vodeći se uverenjima ukorenjenim u prošlosti i formiranim pod uticajem porodičnih i društvenih okolnosti, Dušan korača putem koji ga na kraju uništava. Sa druge strane, Hofman i Stojanović pokušavaju da iznesu na videlo istinu koja bi mogla da promeni tok društvenih događanja. Njihova borba protiv Drobnjaka kulminira suđenjem koje će postati simbol prekretnice i ličnog preispitivanja.
Žeđ je roman o moralnom propadanju kako pojedinca, tako i društva u celosti. To je priča o očevima i sinovima, o generacijama koje prenose mržnju i o onima koji se bore da prekinu taj ukleti niz. Kroz prizmu tragedija i borbe za pravdu, autor nas poziva da prepoznamo „Dušane“, „Milutine“ i „Drobnjake“ u svom društvu i delujemo pre nego što žeđ za moći i nasiljem uništi sve što je vredno.
Ovako sam autor, Darian Pudić, objašnjava svoj poriv da napiše roman:
– Žeđ – tako jednostavna reč, a tako moćna sila. Sposobna da za samo dva dana na kolena obori svemoćnog i nadmenog homo sapijensa. Kada se u unutrašnjosti njegove egzistencije javi u osnovnom obliku, predstavlja tek lako potcenjivu želju za esencijalnom tečnošću. Ali, kada se ukrsti sa gordošću i iskvarenošću pomenutog sapijensa, poprima strašniju, razdiruću formu – goreće nakupine koja ga tera da ne bira sredstva pri gašenju njene suvoće. Upravo takvu formu žeđi poseduju Drobnjak i Dušan. Prvi je korumpirani policajac, žedan moći i bogatstva, dok je drugi bivši paravojnik, okovan neugasivošću mržnje i nasilja. Zlodela koja čine da usahnu svoje razdiruće žeđi čine tužnu realnost društva današnjice – u Srbiji, a i šire.