Blogovi i članci

Tihomir Horvat iz Zagreba, Željko Čabarkapa iz Pljevlje i Plamenko Kovačević iz Banjaluke ćaskaju u poznatom niškom kafiću a oko njih, pored domaćina, još mnogo zaljubljenika u kult simpatičnog dvotoškaša – iz čitave bivše Jugoslavije ali i Grčke, Italije, Rumunije i drugih zemalja. Nikada se, kažu, ne bi sreli niti ostvarili prijateljstvo – da nije vespe. Skup u Nišu koji ovde već nekoliko godina dovodi brojne vlasnike vespi, od starih i raritetnih do onih najnovijih, koje čuvaju dobro prepoznatljiv dizajn, članove klubova iz mnogih gradova Srbije i inostranstva, ovoga puta protekao je u slavljeničkoj atmosferi. Na III Saveznom skupu, ovoga puta održanom u Nišu, obeležen je lep jubilej – desetogodišnjica postojanja Vespa kluba „Naissus“ i već kultnog kafea.

Bilo je za to vreme skupova, humanitarnih akcija, zanimljivih izložbi, učešća na manifestaciji „Vespom kroz carske gradove“, a sve to pod motom „Bezbedno sa stilom“.

Vespaši koji su baš u tom duhu pristigli – uglavnom na svojim dobrim starim dvotočkašima (starim i u bukvalnom smislu, jer neke vespe datiraju još iz sedamdesetih i osamdesetih!) sa raznih destinacija, inače uvek raspoloženi za ovakva zbivanja, delili su sa domaćinima praznično i slavljeničko raspoloženje.

-Ovaj skup se, slično kao i onaj u Banjaluci, ne propušta. „Kupili“ su nas gostoprimstvom, srdačnošću, spontanošću – a to je sve ono što čini druženje vezano za vespu, ističe Željko Čabarkapa.

Inače, mnogi od učesnika skupa imaju i više vespi, baš kao i Čabarkapa, koji u šali reče da u njegovom mestu u Crnoj Gori od 16000 stanovnika postoje samo četiri vespe – i sve četiri su njegove! Tako nema ni klubova, jer vespa, jednostavno, „ne korespondira sa crnogorskim mentalitetom“, zbog malih gabarita –  tamo se „i na kafu ide sa najmanje 1200 kubika i kompletnom opremom“.  Vespe, i ako se voze, uglavnom na primorju, služe kao prevozno sredstvo, dok je za ovog kustosa Galerije u gradu na severu Crne Gore to pravo zadovoljstvo. Svuda, kako kaže, putuje vespom, a lični rekord mu je 998 kilometara pređenih u jednom danu!

I njegov prijatelj Horvat ne propušta ovakve skupove i ima više vespi, a prvu je, kako ponosno reče, kupio još 1978, kao osamnaestogodišnjak.

Nije ni čudo što su oni koji voze ovaj motor pravi zaljubljenici, gotovo fanatici u pogledu „ose“ u svetu motocikala. To nije običan motor, već simbol jedne posebne kulture i čitave epohe. Daleke 1946. godine prva vespa je napravljena od avionskih delova, jer je izašla iz fabrike aviona. Dizajneri kompanije „Pjađo“ želeli su da naprave novi, funkcionalan model motora i tako je nastala popularna vespa, nazvana po italijanskoj reči za osu, jer je vlasnika kompanije – Enrika Pjađa,  kada je u aprilu te posleratne godine registrovao model Koradina D Askanija, zvuk njenog motora podsetio na zvuk leta ose. Pojava vespe bila je temelj čitavom nizu kulturoloških promena. Ostavila je neizbrisiv trag u modi, na filmu, u muzici, a za manje od deset godina je doslovno osvojila svet…

Na desetogodišnju priču o postojanju niškog Vespa kluba, ali i fenomen i istorijat vespe kao večitog simbola, podsetila je zanimljiva izložba, na kakve su Nišlije već navikle svoje goste, a za dizajn se i ovoga puta pobrinuo Slavoljub Stanković, likovni grafičar i profesor i jedan od osnivača Kluba. U skladu sa nazivom, bila je to svojevrsna šetnja „vespom kroz vreme“. Uz dvadesetak panoa sa fotografijama – od onih iz nekih davnih vremena, kada su prve vespe stigle u Srbiju, do onih koje beleže lepe trenutke akcija Kluba u protekloj deceniji, priču je upotpunio svojevrsni pozorišni dekor: starinska garažna vrata, klupa iz nekog starog vremena i dve isto tako vremešne vespice jarkih boja – plava i žuta…

A Nišlije će dobro pamtiti, sve do sledeće prilike – lepe prizore čak dve stotine vespi koje krstare gradom, italijanskog para na motoru zajedno sa psom, mnogo simpatičnih likova poput Velšanina Pola koji govori na srpskom jer je sada Banjalučanin, ili Amerikanca Reja koji je doputovao čak iz San Franciska, ali i registracija iz gradova čitave bivše Juge na jednom mestu, što se ne viđa tako često…

Na svoju sledeću priliku vespaši neće dugo čekati: sudeći po rečima predstavnika banjalučkog kluba – Plamenka Kovačevića, biće to u Republici Srpskoj, na tamošnjem popularnom skupu, vezanom za rafting na Vrbasu, već drugog vikenda u avgustu.