Blogovi i članci

Čitam ovih dana na odličnom sajtu Radija 021 (čiji je urednik moj dragi prijatelj Slobodan Krajnović) tekst o profesorki klavira iz Kuršumlije koja je završila na ulici. Sumorno, zabrinjavajuće, zloslutno, a možda su i od samog teksta potresniji komentari. Pitam se samo zašto je u međuvremenu, od kada sam prvi put pročitala tekst, misteriozno nestao onaj najzloslutniji – da nije isključeno da ćemo se uskoro boriti za klupe u parkovima, s obzirom na situaciju u zemlji…

Kada tako nešto pročitate, ako imate svest a bavite se pisanjem (bilo koje vrste), počnete da se pitate da li se u ovako užasnom vremenu može apstinirati od dnevno-političkih tema i da li treba izbeći ovakvu vrstu društvenog angažmana. Počnete da preispitujete odluku da se vaš sajt, zapravo njegov blog, bavi samo jezičkim i, uslovno rečeno, bezazlenim društvenim temama…

Ipak, prema prvobitnoj zamisli, na ovom sajtu bavićemo se jezičkim temama, pokušajem da što više i što bolje utičemo na popravljanje pismenosti, bavićemo se i temama koje prevazilaze polje jezika a zadiru u kulturu i društveni kontekst. Često ćemo to raditi na način koji je prožet humorom, ali uvek sa dozom blage griže savesti, koju mislimo da treba da poseduju svi koji se previše smeju, onda kada je sve oko nas previše tužno.

Ovu odluku podupire značajna doza našeg gađenja prema politici. Uz svest da na sveukupnu situaciju u zemlji teško možemo uticati kao pojedinci, trudićemo se da svoj uticaj ostvarujemo makar u jednom malom segmentu tog žalosnog stanja – na polju jezičke, ali i svih drugih vidova kulture.