oktobar 1, 2014 
Marija Filipovic Internetom već neko vreme kruži fotografija sa linkedin profila jednog političara, ali i državnog funkcionera, koji je u svojoj biografiji naveo da zna nekoliko jezika: srpski, hrvatski, bosanski, makedonski… Navedeni su, doduše, i profesionalni nivo znanja engleskog i elementarni – španskog jezika, ali to nas trenutno ne zanima. Zanimljivi su nam ovi “jugo-jezici” …
Elem, naš političar nije jedini koji se u biografiji pohvalio znanjem tih jezika – svi smo nekada čuli bar neku sličnu priču – a, ruku na srce, nije ništa ni slagao. Zvanično, to jesu posebni jezici, a mi koji živimo na ovim prostorima smo svi, manje ili više – poliglote! Šest jezika bivše “Juge”, od kojih bar četiri znamo skoro kao maternji , nije šala…
Boravak na odmoru u Makedoniji nekako vas nužno (ako ste naklonjeni jezicima) navodi na slična razmišljanja. Iako makedonski nije među ona četiri (k’o maternji), pa se mi, Srbi, razlikujemo po novou razumevanja ovog jezika, svako od nas se na bilo kom mestu – u prodavnici, u autobusu, na ulici, može bez ikakvih problema sporazumevati sa Makedoncima. Oni stariji ga nekad učili u školi i ne libe se da progovore na srpskom, a i mlađi se dobro snalaze, tako da uvek krajnje simpatično zvuče ti srpsko-makedonski iliti makedonsko-srpski razgovori… A i lep je osećaj kada u drugoj zemlji, koja ima drugačiji jezik, možete lagodno pričati na svom jeziku – bez zamaranja stranim, a i bez straha da vas neće razumeti. Ako bi neko rekao da je i bugarski jezik sličan makedonskom, a u krajnjoj liniji – i srpskom, to bismo nazvali zabludom. U toj zemlji nema ni traga od pomenutog osećaja, a u konačnom, bivša “Juga” je – bivša “Juga”!
Naravno, treba malo zaviriti i u makedonske novine. Fino se informišete, skoro kao na srpskom, jer ste se već navikli da je, recimo, eraTA – era sa nastavkom koji zamenjuje pokaznu zamenicu TA (dok bi eraVA bilo ova era), jer je to makedonskiOT jazik, i slično… A pošto ste se zatekli u Makedoniji u vreme smrti glumca Robina Vilijamsa, pročitate, tako, da bolest koja je dovela do njegovog samoubistva ne treba ni “stigmatizirati” ni “romantizirati” (u slobodnom prevodu na srpski). Zanimljivo i jezički inspirativno saznanje: ono što mi zovemo idealizovanjem, u makedonskom je” romantiziranje”…
A i natpisi koje viđamo na ulicama, svakako, imaju šta da kažu. Tako, u Skoplju zabeležismo natpis “Servis za obleka” (“Servis za odeću” – simpatičan naziv za krojački salon). I taman smo razmišljali da li su se njihove kolege u Srbiji setile ovakvog naziva, kada u Nišu pronađosmo “Salon za popravku odeće”! Ima tu neke tajne veze – “jugo-jezici“ su to!
