04 мај

Množina množine ;-)

 

drveca

 

Drveće je zbirna imenica, koja već označava množinu – drveće u šumi, baš kao ovo na slici! Tako se od nje, logično, ne može praviti „nova“ množina.

Ova imenica je zaista specifična pa su i greške gotovo opravdane:)

U jednini DRVO, DRVETA, DRVETU, a u množini označava i građu, posečena DRVA, genitiv – (tih) DRVA, dativ (tim) DRVIMA, ali i stabla – DRVETA, genitiv (tih) DRVETA, dativ (tim) DRVETIMA (akcenat u svim slučajevima na E). Pored toga, imamo i zbirnu imenicu DRVEĆE koja, kao i druge zbirne imenice, gramatičkom jedninom (TO drveće, TOG drveća, TOM drveću) označava množinu, zapravo mnoštvo nečega…

Ako se vratimo na citiranu rečenicu, naš junak mogao se popeti ili „na najveće DRVEĆE sveta“ ili „na neka od najvećih DRVETA sveta“, i to sa kratkouzlaznim akcentom na E! Ali, akcenti su posebna priča, zar ne? O njima drugom prilikom…

08 јул

PoseKu a ne poseČu!

poseku

 

Svakome ko vidi ovaj natpis gramatička greška (koju je neko ispravio na licu mesta) potpuno će odvući pažnju od sadržine. Šteta!

Ne dozvolite da vas gramatika sapliće na svakom koraku, već se uhvatite u koštac sa njenim pravilima.

Glagoli kao poseći, iseći, peći, reći, u trećem licu prezenta množine imaju oblik sa K, a ne Č, kao u ostalim licima. Dakle: posečem, posečeš, poseče, posečemo, posečete, POSEKU! Razlog je to što u ovom obliku nije bilo uslova za palatalizaciju – K, G, H samo ispred  E i I prelaze u Č, Ž, Š.

TREBA ZNATI OVO i vredno je truda, kako nam se ne bi dešavalo da nam zbog neke gramatičke greške „isklizne“ suština.

 

 

20 јун

Zaštitna ili zaštićena zona?

zastitna

 

Da li je zona oko ovog veštačkog jezera ZAŠTIĆENA ili ZAŠTITNA – kako stoji na tabli koju smo nedavno uslikali?

Jezički, ovo bi trebalo da bude ZAŠTIĆENA ZONA, kao zona ili područje koje je, zbog svoje prirodne lepote ili značaja, zaštićeno zakonom… Pridev ZAŠTITNO označava da imenica uz koju ide ŠTITI nešto od nečega i ima obeležje aktiva, dok je ZAŠTIĆENO – trpni pridev i označava pasiv. Dakle, trebalo bi da se opredelimo da li zona ŠTITI, ili SE ŠTITI (ZAŠTIĆENA JE) – od raznih negativnih uticaja… Osim ako drugačije propisuje terminologija u ovoj oblasti.

Ipak, terminologije svih oblasti bi trebalo da polaze od jezičke logike, zar ne?

A razliku između ova dva prideva lepo ilustruje primer koji smo pronašli na internetu, u jednoj reklami: „ZAŠTITNA folija za telefon ZAŠTIĆENA je sa dva ZAŠTITNA sloja…“

Zaštitite i vi svoje telefone, ali i sebe – od loših jezičkih uticaja.

 

 

23 феб

 Hvalim te,  fališ mi…  

hvalis mi 1

 

Reč FALITI znači nedostajati, a potiče od nemačkog fehlen. Dakle, „fališ mi“ ili „nedostaješ mi“ . S druge strane, glagol HVALITI znači isticati vrline ili činiti hvalu: „hvalim se“, „hvalim te“; „Oni se hvale svojim uspehom“…

Dakle, potpuno je nepravilno reći „Oprosti mi, jer jako HVališ mi“. Greška nastaje po analogiji, zato što je u značenju činiti hvalu ili isticati nečije vrline, pogrešno reći „faliti“: „PoFalio ga je pred svima“ je nepravilno, već treba reći: „Pohvalio ga je…“

Tako se glasovi –hv– javljaju i tamo gde im nije mesto. Da bismo to izbegli, prvo treba jasno razgraničiti ova dva glagola „Faliti“ i HValiti“.